The Bear 2022-

Nabrojati sve likove u ovom filmu bio bi veliki posao jer većina njih – od učiteljice, preko kauboja do vlasnika motela (Stiv Karel) su objektivno nebitni, osim što dodaju više ličnosti u priču. Njihovu otmicu pratimo u prologu u kome je njihov otac pogrešno verovao naizgled legitimnoj „agenciji za talente“ – vidimo koliko užasno jednostavna takva obmana može biti, posebno način na koji cilja na ekonomski obespravljene. Ono što je bitno je da iza filma nesumnjivo stoje iskreno dobre namere, što u kombinaciji sa osetljivom temom čini da se narativne i produkcijske mane (kojih ima) zanemare. Kristijan Bejl je opet drastično smanjio klilažu, ovoga puta posle filma Vice i, kao što smo i navikli, pruža nastup vredan divljenja.

All Quiet on the Western Front

Bou ima dva modusa, strah ili bežanje i on u suštini prelazi sa jednog na drugi do kraja priče – uzuzeci su sećanja kakav mu je život bio i niz snova koji predstavljaju kakav bi mu život bio da ga je živeo zbog nekog višeg ideala. To je problematičan porođaj jer novorođenče ne može da diše i potrebna mu je hitna pomoć, a rekao bih da je poenta ovog uvoda da nam pokaže kako je život za Boa od samog rođenja jedna neprekidna noćna mora. Vilnev se već javno bunio zbog odluke da se filmovi iz ovog studija uporedo sa bioskopskim projekcijama strimuju na HBO Max, pa je pitanje u kom smeru će se razviti ova situacija.

Bocchi the Rock Character Appreciation & Analysis Vol. II Part 1: Ijichi Nijika

Film se ne bavi previše detaljima njegovog života koliko se trudi da nam predstavi njegov duh, harizmu i energiju kao izvođača. Tokom gledanja sam stekao utisak da je ovo film koji je Spilberg snimio za svoju dušu, sa vizijom zrelog autora, bez ikakve namere i potrebe da se dopadne svima. Spilberg se sa pravom nalazi na listama najvećih (živih) filmskih stvaralaca i svaka vrsta njegove autobiografije je vredna naše pažnje. Sve je realizovano sa takvom veštinom zanata i naracije da se skoro čini kao čudo jer autori izvode sve trikove tako dobro da ceo proces izgleda kao da je realizovan bez ikakvih napora. Bardo je u isto vreme i autobiografski (Silverio je prilično očigledan zamenik za Injaritua) i potpuno izmišljen. Osim što se ovde direktno bavi društvenim problemom, autor tačno zna šta radi kada nas navodi da počnemo da brinemo o ovim likovima koji pokušavaju da daju sve od sebe u okolnostima koje bi lako mogle da iznesu ono najgore u ljudima.

• Pratimo Roberta kroz trku da pobedi naciste u razvoju prvog nuklearnog oružja u tajnoj vojnoj bazi u Los Alamosu i zatvoreno saslušanje nekoliko godina kasnije u vezi sa njegovom bezbednosnom proverom.
• Fordova fabrika je puna bučnih proizvodnih traka za kojima mehanički radi puno ljudi, a dnevna proizvodnja prelazi nekoliko hiljada.
• Njegov neobični pristup priči inspirisanoj stvarnošću koja je realizovana kao specifična parodija melodramatičnih sapunica može frustrirati neke gledaoce, a u prilog tome ide i neka vrsta portreta metodske glume ili glumačke opsesije likom koji treba da tumači – u završnoj sceni shvatamo da je ta Elizabetina opsesija totalno beskorisna.
• To ukazuje na to da su za nagradu nominirani filmovi vrlo visoke kvalitete, au nekoj drugoj manje produktivnoj godini mogli su dobiti željeni kipić.
• Rezultat svega toga je da tokom gledanja nećemo primetiti koliko je sve ovo uvrnuto nego postajemo svesni toga tek tamo negde tokom odjavne špice.

Gledalica.ba

Ukoliko ste gledali Hejnsov film Carol jasno vam je da je njemu bitniji podtekst od onoga što vidimo na površini i da nema otvorenu priču koja napreduje kao u većini popularnih filmova. Takođe nas primorava da Grejsi posmatramo iz perspektive glumice koja želi da analizira, shvati i pronađe neku vezu sa ovom ženom – na podsvesnom nivou sve ovo nas čini aktivnim svedocima onoga što se dešava i radoznalim istražiteljima onoga što se dogodilo pre nekoliko decenija. Ova dinamika između tri lika koji žele nešto jedan od drugog (čak i ako nisu voljni da otvoreno priznaju šta je to) i koriste različite načine da bi postigli te ciljeve je sama po sebi zanimljiva. Inspirisan je svojevremeno medijski vrlo propraćenim skandalom u kome je Meri Kej Leturno osuđena za seksualne odnose sa 13-ogodišnjim dečakom i kome je rodila dete, a oni su se venčali nakon njenog služenja zatvorske kazne. On nije čovek od reči, ali tu je dosta detalja koji ga definišu, pre svega odanost tradicionalnim vrednostima i staromodnim načinima vođenja farme.

Ova materija produžava život, pruža određene nadljudske osobine i čini putovanje brže od svetlosti mogućim. Decembra prošle godine, ali je zbog pandemije kovida odložena prvo za prvi oktobar, a zatim i za 21. Ovaj poduhvat je bio toliko sveobuhvatan i skup da je bukvalno oterao sve producentske kuće, ali su scenario i ideje ostale da kruže studijima. Asteroid City je novi rad Vesa Andersona sa njegovim prepoznatljivim stilom, raskošnim paletama boja i ansamblom poznatih glumaca koji vredi preporučiti isključivo poštovaocima ovog ekscentričnog autora. Takođe, film ima jednog lika koji probija barem dva četvrta zida jer vrhunac predstave deluje tako nevažno u poređenju sa stvarnim problemima koji okružuju produkciju.

Početak filma nam saopštava da je ovo istinita priča i da su određena imena i mesta promenjena kako bi se zaštitili određeni ljudi. Osnova ovog filma je komedija koja ismeva naše slabosti sa vizuelnim rešenjima karakterističnim za Mekeja koji voli da koristi ručnu kameru i da ostavi utisak dokumentarnog stila snimanja filma. U filmu postoji neizvesnost, istinski bol i topla ljudska priča jer razumemo ove likove i način na koji je rutina definisala njihove živote i očekivanja, a samim tim su dramatični trenuci još jači i lepši. Još jednom ponavljam da je ovo SUBJEKTIVNA lista najboljih filmova iz prošle godine, koja pre svega služi da se podsetite ako ste neki film zaboravili da pogledate ili ste propustili moju preporuku. Umesto epskih razmera pričanja priče, kao što smo navikli u većini ratnih filmova, dobijamo iskustvo boravka na razaraču tokom nekoliko dana prelaska Atlantika.

Autorka se prema svom scenariju odnosi prilično ozbiljno i izvrsno kombinuje apsurd, emocionalnu osnovu, povremeni neočekivani humor i uznemirujuće scene. Priča teče od jednog bizarnog koncepta do drugog, a autorka nam u svom scenariju predstavlja ne baš skladnu kombinaciju uvrnutih ideja, užasnih prizora i neočekivanog emocionalnog razvoja naše antagonistkinje. Vensan je prihvata kao svog sina, a na nama je da otkrijemo prave motive njegovog postupka – da li je iskreno poverovao u prevaru, da li samo očajnički želi da poveruje ili je jednostavno poludeo od tuge i očaja tokom deset godina potrage. Bilo je dobitnika Zlatne palme na festivalu u Kanu koji su podigli dosta prašine, ali ih je ovogodišnji pobednik Titane, francuski bodi-horor koji potpisuje Žulija Dukurno, definitivno nadmašio po tom pitanju.

Međutim, Trir nam donosi nešto sveže gledalica.ba i inovativno, film koji mogu gledati i oni kojima romantične drame nisu među omiljenim žanrovima. Ko god me prati malo duže zna da sam ljubitelj drama koje se zasnivaju na jakim likovima i odličnim dijalozima, pa su takvi filmovi zastupljeni u najvećem procentu. Moram naglasiti da neke filmove još uvek nisam uspeo da pogledam, među kojima su Licorice Pizza, Nightmare Alley, The Tragedy of Macbeth i West Side Story.

Iako žanr vesterna već duže vreme ne predstavlja sjajnu zvezdu na filmskom nebu, bezakonje Divljeg zapada i dalje pokreće romantizovane priče o borbi heroja i kriminalaca, odnosno dobra i zla. To je čista, nevina i jednostavna vrsta ljubavi između malih prijatelja, ali vreme, svet i uticaj drugih ljudi menjaju perspektivu jednako lako i čvrsto, do te mere da se verovatno ne možemo setiti da smo se ikada ponovo osećali tako. Na jednoj stranici sam vidio da kritičari biraju najbolje filmove proteklog desetljeća, pa sam se upustio u takav pothvat i sam objavio takvu listu koju možete vidjeti na ovom linku.